I MAJKA I SIN OBOLELI OD KARCINOMA. I VERUJU U ČUDA!

“Da čuda postoje, mnogi ne veruju. Ja sam oduvek VEROVALA, VERUJEM I VEROVAĆU” – ubedljiva je Valentina Rapajić, koja svojom pričom želi da pomogne osobama koje prolaze sličan životni izazov. Ipak, situacija kao njena se dešava jednom u million slučajeva!

VI STE FENOMEN, REKAO JE DOKTOR.

Pre četri godine, Valentini su uklonjeni joj jajnici i materica. “U klimaks sam uletela u trenutku, gubitkom organa i hormona, sa svega 40 godina” – priseća se Valentina. Išla je na redovne kontrole – ultrazvuk abdomena, štitne žlezde, ultrazvuk dojki, mamografija… U četvrtoj godini nakon operacije ponavlja analizu tumor markera I sledi šok – opet je povišen!

“Na moje pitanje, ZAŠTO (obzirom da nemam jajnike i matericu) odovor je bio da u onkologiji 1+1 često nisu 2. Na moje pitanje: KAKO je moguće da je nalaz loš, od strane tri lekara dobijam odgovor: VI STE FENOMEN, NE ZNAMO, ŽIVITE SVAKI DAN KAO DA VAM JE POSLEDNJI! I kada pomisliš da od ne može biti gore, univerzum ti pokaže da može. Dobiješ novi IZAZOV” – smatra Valentina.

Krajem decembra 2019, otkriva kvržicu iznad leve bradavice veličine zrna graška. Tvrdo, na dodir ne boli. Posle praznika je uradila mamografiju.

“Dok sam čekala nalaz, osetila sam neki nemir, koji nisam mogla sebi objasniti… Bilo mi jasno da nešto nije u redu. Za nepunih mesec dana, od zrna graška koji sam napipala, nastale su promene veličine oraha, a uskoro veličine kokošijeg jajeta“- priseća se Valentina.

Da bi izbegli neizvesnost I čekanje, suprug I ona zajedno odlučuju da biopsiju i hormonalni status uradi privatno – našli su način i pozajmili novac… U roku od 7 dana stiže nalaz: zloćudni invazivni karcinom.

STRAH JE NAJVEĆI NEPRIJATELJ

“Tajac, kao da je vreme stalo, kiša suza, misli u haosu….odakle to sada meni i zašto? Kako reći ćerki od 16 godina koja ima epilepsiju i vensku aneurzmu već trinaest godina? Kako objasniti sinu od 7 i po godina? Koliko mi je vremena preostalo? Ne želim još da odem, imam još mnogo toga da obavim.. Strah je najveći neprijatelj!” – kaže Valentina.

Početkom februara 2020. godine odlazi u Kamenicu na dogovor oko operacije. Doktor smatra da nije vreme, jer je to suviše rizičan zahvat u njenoj situaciji. Preporučuje da počne sa hemoterapijama kako bi se tumori smanjili. Tek nakon toga – totalna mastektomija.

“Šok koji sam tada doživela, bio je veći od šoka koji sam doživela kada mi je telefonom saopštena djijagnoza. Suprug je stajao po strani, a ja sam imala osećaj kao da lebdim, da nisam u prostoriji. Povratak u realnost je bio dodir njegove ruke na mom ramenu. Videvši suze supruga, shvatila sam da ja već odavno plačem, jecam….”

Kreće sa AC hemioterapijama. “Odlučila sam da ću izaći iz ove situacije kao pobednik. Ubedila sam sebe i svoju porodicu da je to samo trenutno stanje, pobediću vremenom, lekom i pozitivom… Veoma je važno POZITIVNO RAZMIŠLJANJE I STAV. Deluje kao šablonska rečenica, zar ne? Ali, verujte, istinito je. Sve je u glavi”.

Nakon nedelju dana Valentini opada kosa. “Ošišala sam se na “keca” . Plakala sam, jer sam samoj sebi izgledala kao tifusar. Deca su bila prestravljena prizorom. Malom sinčiću sam bila strašna i tako ćelava, pa smo se dogovorili da ću nositi kapicu.

Najteže je kada malom detetu moraš objasniti šta ti je, na nivou na kom bi on razumeo, jer reči RAK i KARCINOM njemu nisu jasne, a traži odgovore zašto mama ne može da vozi bicikl, da igra fudbal, da trči, zašto više nema kosu, zašto je tako mršava…. Improvizovala sam objašnjenje: mama ima jedan jak virus, za koji dobijam jake lekove od kojih mi je opala kosa. Nakon tih lekova, mama će biti operisana i sve će ponovo biti u redu, a i kosa će porasti”.

JEDNA U MILION

U martu se uvodi vanredno stanje, što otežava redovne kontrole, primanje terapija, ulaske u zdravstvene ustanove… Po Valentininim rečima, uskoro počinje njihov pravi pakao!

“Zbog zbog jakih bolova u stomaku, sin završava na operativnom stolu i u bolnici. Preko dana sam ja sa njim, pre policijskog časa dolazi suprug, da bude noću sa njim. Ne znam kako vozim, živim, spavam, jedem, što mom stanju ne ide u prilog. Znate, tada više ne postojite, samo dete i briga oko njega”.

Uskoro stiže dijagnoza – sin ima KARCINOM LIMFNIH ŽLEZDA. Početkom maja odlazi na Institut za decu I omladinu Vojvodine u Novi Sad, na onkološko-hematološko odeljenje, u pratnji oca. Treba da primi 5 ciklusa hemoterapije, nema poseta, što zbog Covida, što zbog prirode njegove bolesti.

“Ovako nešto ne želim da se dogodi nikome na planeti, da majka i dete istovremeno obole od teške bolesti, da ti se porodica i život sruše u pepeo, gde nema bake, deke, nikoga ko bi nam pomogao, sem dvoje – troje bliskih prijatelja.

Da li može još nešto da nas snađe? Oooo, daaa… Moja operacija, 19. maja, navodno je protekla u redu, totalna mastektomija sa podpazušnom regijom. Otpuštaju me kući na oporavak i lečenje sa već vidljivim znacima gangrene. Mesec dana, svaki petak odlazim u Kamenicu na punktiranje i seckanje delova tkiva koji trunu. Dovedena sam u stabilno stanje u Subotici, već pred sepsu”.

Nakon 15 terapija zračenjem I kompletne terapije, Valentina sada ima strahovite bolove u kostima, grudnom košu, rebrima, leđima, nagli pad pritiska, vrtoglavice, nesanice, preznojavanja……

U oktobru je uradila genetsko ispitivanje u Beogradu, jer tripl negativni karcinom, kao što je u njenom slučaju, kaže – u roku od godinu-dve može da se vrati na zdravu dojku, sa metastazama. “Ali, ja verujem u čuda I znam da čuda postoje” – optimistično naglašava Valentina, jedna od million!