MOJ ŽIVOT SA OŽILJKOM

„Ja sam Milica, jedna od mnogih žena koja se bori sa karcinomom dojke“ – predstavlja se Milica Pećerić, predsednica udruženja „Jedna uz drugu“. Do nedavno, poznatija kao prva dama salona „Miss Exclussive“.   Iako se penzionisala,  ponekad još dođe u salon da pomogne ćerki koja je nastavila porodični posao.

Priznaje da je znala  za rizike ove bolesti, pošto joj je baka umrla od raka dojke. Redovno se kontrolisala – ultrazvuk, mamografija, pregledi … Ipak, u januaru 2017. je napipala bolnu kvržicu na levoj dojci. „Prvobitno sam pomislila da sam se udarila. Pošto nije prolazilo, a bilo je bolno, obratila sam se lekaru. Uputili su me na  Institut u Kamenicu na core biopsiju.

DUGOTRAJNI STRES JE DOPRINEO BOLESTI

Kad razmislim, već sam tada osećala da je  karcinom. Bila sam pod dugotrajnim stresom. Najgorih petnaest dana je bilo tih petnaest dana čekanja rezultata. Telefonom mi je javljeno da je rezultat loš. Samo sam se ukočila, obamrla i sedela i gledala u daljinu…

Kako da kažem deci? Majci? Za te vesti nikad nije pravi momenat.“

Milicin sin živi u Novom Sadu, a ćerka je tada studirala u Beogradu.

„Mama je čula od poznanika pre nego što sam stigla kući sa posla i samo smo ćutale. Nisam znala šta da kažem, a ni ona meni. Četiri godine pre toga sahranili smo tatu, koji je umro od karcinoma pluća. Sada sam se i ja razbolela.

MOŽEŠ TI TO!

Nekoliko dana sam bila u magnovenju. Papire je u Kamenici preuzeo sin i poslao po poznaniku. Uz papire je stavio čokoladicu, istu takvu kakvu sam ja njima kupovala na početku svake školske godine sa porukom MOŽEŠ TI TO!  To me je osvestilo i odlučila sam da se borim! Moram pokušati da ostanem uz njih“- priseća se Milica.

Proces lečenja je počeo hemioterapijama, jer je karcinom bio velik i agresivan. Od core biopsije do onkološke komisije porastao je duplo. Milica prima dve hemioteapije  i od toga joj opada kosa.  „Znala sam da me to čeka, videla na drugim ženama, ali dok to ne bude tvoja glava, nekako je drugačije. Nisam mogla da prihvatim periku, pa sam se bacila na kreiranje kapica. One su postale moj modni detalj.“

Samu terapiju je dobro podnosila, ali je, nažalost, tumor rastao sve više. Medju lekarima je bilo neslaganja da li je treba operisati ili ne. Uz podršku i stručne konsultacije dr Bagi, odlučila se na operaciju  u privatnoj klinici. U tom momentu, u julu 2017., tumor se duplirao, Milica je trpela jake bolove, nije mogla da pomera ruku, koža iznad tumora  je bila crvena, a i pojavio se kao mali čir. Bio je poslednji momenat da se karcinom ukloni!

„Sama operacija je bila teška, a ja  iscrpljena hemioterapijama. Polako sam se oporavljala. Primila sam potom 25 zračnih terapija. Od njih sam imala jake opekotine, otvorene rane. Prepisana mi je nova terapija, u trajanju od 6 meseci. Preostale su mi samo redovne kontrole.

Nadala sam se poštednoj operaciji i rekonstrukciji dojke, ali …Prilikom  prvog previjanja sam se rasplakala kada sam se videla.  Najveći deo dojke je bio odstranjen. Bila sam šokirana, iako sam vrlo dobro znala šta me čeka“ – priznaje Milica.

OŽILJAK NA DUŠI

Jedan ženski razgovor u njenom krojačkom Salonu ju je doveo do klinike Varis koja je organizovala konkurs za besplatnu rekontrukciju dojke nakon mastektomije diep metodom. To je zahtevan metod rekonstrukcije dojke sopstvenim tkivom sa stomaka.
“Tačno se sećam koje su mi misli prolazile kroz glavu. Prvo sam se pitala da li je to dobro za moje stanje, pa sam se posavetovala sa mojom doktorkom, koja prati napredovanje medicine i ima moderan pristup. Dr Bagi je dala „zeleno svetlo“.
Zatim sam počela sebe da preispitujem. Ma šta ću ja u klinci za plastičnu hirurgiju, ja sam obična žena. E da, ali ta obična žena je samo još u krštenici mogla da pročita da je žena! Na mojoj duši je bio ožiljk veći nego na samom telu. A klinika za plastičnu hirurgiju nije samo klinika za ulepšavanje. To je klinika za uklanjanje nemilih tragova operacije kancera, za rekonstruktivnu hirurgiju, sposobna da tragove bola pretvori u sećanje na snagu i samopouzdanje”.

Milica se, naravno, plašila i same intervencije. Svi koji su pregurali hemioterapije, operacije, zračenje i sve ostalo, znaju da u telu više nema dobrih vena, da je i obično vađenje krvi mučenje. a kamoli infuzija. Ali I to se rešava…
„Tek nakon rekonstrukcije dojke sam postala svesna koliko sam ja duboko u sebi patila zbog svog stanja. Naravno da je svima nama pre svega bitno da se ćelije raka ne pojave ponovo, da budemo zdrave, ali i fizički izgled nakon operacije je nešto što itekako utiče na naš život. Sada imam sasvim drugačiji odnos prema samoj bolesti.“

UVEK IMAŠ IZBOR

Milica i dalje uredno vodi računa o pregledima, možda malo manje o ishrani i fizičkim aktivnostima, priznaje… Stalni podsetnik joj je ruka koja natiče zbog odstranjivanja limfnih čvorova – u pitanju je limfedem od kojeg, nažalost, pati veliki broj žena nakon operacije.
„Sada želim da pomognem osobama koje su u situaciji kao što sam ja bila – svojom pričom, svojim primerom, a u skladu sa svojim zanimanjem – i ulepšavanjem. Pravim kapice po uzoru na one koje sam nosila dok sam bila bolesna. U oktobru, mesecu posvećenom borbi protiv raka dojke, poklanjamo kapice pacijentima koji primaju hemioterapiju. Na internetu sam pronašla i obloge za pojas jer je i to jedan problem koji se javlja kad ste oboleli od raka dojke pa pojas žulja ranu ili opekotinu od zračenja. Mala stvari, ali sitnice čine život.“ – ističe Milica Pećerić i još jednom naglašava: „ Život je važan, to ne smemo nikad zaboraviti! IMAŠ IZBOR da odabereš svoj put, u život žene kojoj su tragovi karcinoma deo prošlosti, a sadašnjost pokazatelj sopstvene snage i ljudske dobrote!”