MOJA PORODICA I JA U PROCESU IZLEČENJA

Tim koji leči obolelu nisu samo doktori. U tom Timu je i njena porodica, a naročito partner. Porodica se treba pripremiti da je za ženu sada najvažnije da bude posvećena svome lečenju jer prolazi dugotrajne medicinske postupke s brojnim i često teškim nuspojavama.

Bolest u porodici je ponekad situacija u kojoj se pokaže da porodica nije kompaktna, da u njoj nema otvorene komunikacije i podrške. Srećom, bolest može biti i povod da se porodične veze učvrste, da se okupe svi resursi i da se zajedno prolazi kroz lečenje i oporavak obolele.
Tamo gde postoji povezanost i ljubav lakše će se naučiti kako prevazilaziti krize.

Bliskost s partnerom, majkom, sestrom ili prijateljem ključna je za svaku ženu koja boluje od raka. Ovaj Tim čini emocionalnu podršku i predstavlja snagu ženi koju je gotovo nemoguće nadomestiti na neki drugi način.

Zbog toga je važno da postoji:

• Otvorena komunikacija i aktivno slušanje unutar porodice
• Empatija prema oboleloj osobi i celoj porodici
• Optimizam ( Verujemo u naše kapacitete, u doktore, u proces izlečenja…)
• Organizovanje vreme za brigu oko bolesti ( organizacija pregleda, informisanje…)
• Organizovanje vremena za opuštanje ( meditacija, vizuelizacija…)
• Učenje novih strategija nošenja sa stresom (pr. Živeti u „ovde i sada“ …)
• Svaki član porodice preuzima nove obaveze, tj.obaveze koje je imala pacijentkinja. Na taj način porodica se doživljava dodatno korisnom. Za lečenje i oporavak ženi veoma znači činjenica da će uprkos njenoj bolesti neko (partner, mama, tata, sestra…) kvalitetno brinuti o deci, obavljati kućne poslove, pomoći joj u svemu kad ona ne može.
• Važno je da članovi porodice brinu za sebe i svoje zdravlje.
• Podsećati sebe i članove porodice međusobno da je trenutna situacija proces ka izlečenju, a ne stanje !
• Psihološka podrška je potrebna svima da se uspešnije nose s bolešću i svim promenama u životu koje će doneti bolest i često, dugotrajno lečenje.

PARTNER I JA

Prihvatanje obolele osobe koja oboli od raka od strane partnera ili njeno odbacivanje, povezani su sa kvalitetom odnosa između partnera.

Maligna bolest, pokreće suštinska pitanja u partnerskim odnosima. Ona predstavlja test partnerskih odnosa. Najčešće pitanje koje oboleli postavljaju sebi je šta ako moj partner/ moja partnerka nije dovoljno snažan/snažna da se nosi sa mojom bolešću? Šta ako TO više nisam ja? Šta ako…?

Na što lakši oporavak žene utiče:
 – kvalitet lečenja
 – optimizam,
 – mentalna snaga,
 – ali i zadovoljstvo u partnerskoj vezi.

PREPORUKE kako da ojačate partnersku relaciju su:

• Otvorena, asertivna komunikacija i aktivno slušanje
• Osmislite vreme u kojem ćete da gledate vaše zajedničke fotografije
• „Sastanak sa sobom“ – 30 minuta
• „Sastanak sa nama“- prisetite se vremena kad ste se udvarali i osvajali jedan drugoga- sat do dva nedeljno
• Zadržati porodične i partnerske rituale
• Neke parove bolest je zbližila, srušila zidove i učvrstila porodične veze.
• Preporuke za prevazilaženje trenutnih teškoća:
• Po iskustvima najteže je istovremeno otvoreno razgovarati i deliti emocije.
• Radite na tome da pokažete svoje emocije i budite otvoreni i za najintimnije i najteže teme. Hrabro pričajte o svojim željama i strahovima.
• Među partnerima ne treba biti tabu tema.
• Svi problemi se ne mogu rešiti razgovorom, ali mnogi mogu.
• Ne zaboravite da je polni odnos samo jedna strana Vaše seksualne veze. Možete isprobati druge telesne nežnosti i u njima naći zadovoljstvo.
• Partnerski odnosi koji su zasnovani na prijateljstvu, ljubavi, poverenju i poštovanju omogućavaju visok nivo kvalitetnog života i samim tim olakšavaju prevazilaženje trenutnog izazova.Bolest može da produbi odnos i poveća bliskost i da donese novi kvalitet.

ŠTA I KAKO REĆI DECI?

Ovo je najteži zadatak za roditelje. Preporuka je da roditelji između sebe podele emocije i otvoreno komuniciraju. To je najbolja osnova za njihovu zajedničku komunikaciju prema deci. Kratko vreme činjenicu bolesti možete prećuteti, ukoliko Vam je potrebno vreme za pripremu ili savetovanje sa stručnjakom, ali dugoročno nemojte misliti da ćete bolest sa svim lečenjem i terapijama, s promenama koje na Vas ima dijagnoza i terapija, sakriti od dece.
Deca se ponekad zatvaraju i ne govore o svojim emocijama, a to ponekad čine i partneri.
Šta ćete im reći i koliko, pre svega zavisi o njihovoj dobi.
Najvažnije je da ono što im odlučite reći bude istina.
U skladu s njihovim mogućnostima, dopustite im da pridonesu i pomognu u novoj situaciji. Ako ste Vi otvoreni i optimistični – biće i oni.
Kvalitetne informacije donekle će umanjiti potrebu dece da sami istražuju i stvaraju pogrešne zaključke, a kod manje dece spreči će da nedostatak informacija o tome šta se događa nadoknade svojim nagađanjima i fantazijama koje mogu biti puno teže i strašnije od realnosti.
Zato je važno da informacije dobiju upravo od roditelja!
„Naš izbor je da nedamo da bolest gospodari načinom života. Preuzmite svoje kormilo koje Vas vodi ka izlečenju!“

ZA KRAJ

Zanimljivo je da se upoznamo sa KINTSUGI Japanskom tehnikom. Kintsugi tehnika se bavi time da polomljene porcelanske šolje/ predmete ponovo sastavlja uz pomoć zlatnog praha na osnovu čega predmet postaje mnogo vredniji nego što je bio.
Kintsugi tehnika, slavi ožiljke i uči nas da ne treba da se skrivamo od rana i ožiljaka, već nas one čine jačima i boljima.

DIJANA MIRKOVIĆ DAVID
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut