BOLEST KAO ISKUSTVO KOJE NAS MENJA

Većina ljudi je neverovatno otporna i pronalazi uspešne načine da se izbori sa svim stresorima koje im život da. Ipak, nije mali broj ljudi koji, sa istom težinom bolesti, pate više i intenzivnije – i fizički i emocionalno. Ono što pravi razliku između ove dve grupe ljudi uključuje osobine ličnosti i, što je možda najvažnije, odnose sa prijateljima i porodicom.

Kako će se pacijenti ponašati nakon dijagnoze maligne bolesti zavisi mnogo više od njih samih nego od njihovih lekara. Pacijentkinje moraju da uzimaju lekove, da prate ishranu, da vežbaju, da obavljaju lekarske preglede itd., a sve to može da bude vrlo različito u smislu, koliko dobro to rade i kako to podnose – kako psihički tako i fizički. U isto vreme, maligna bolest će značiti različite stvari za različite žene i za različite žene u različitim stadijumima bolesti.

Iako svaki događaj možemo tumačiti na brojne načine, psihološka praksa pokazuje da ih najčešće tumačimo negativno i dramatično. Kada na bolest gledamo kao na kaznu, krivicu ili iz ugla žrtve, percepcija je sužena, a negativne emocije su snažne i uobičajene. Žena ulazi u ponavljajući ciklus tuge, samosažaljenja, besa i straha koji podriva njen osećaj samovrednovanja. Žena se povlači, predaje ili prepušta bolesti.

Sa druge strane, žena koja ima visok osećaj samovrednovanja i samopoštovanja, kao i stav da je život vredan truda, gledaće na bolest dublje i pozitivnije. Ovakve žene mogu čak pronaći koristi u naizgled lošim vestima o dijagnozi i samoj bolesti. Izjave poput: „rak dojke je najbolja stvar koja mi se ikada dogodila u životu“ ili „rak dojke je blagoslov koji me je zbližio sa porodicom, naterao me da usporim i obratim pažnju na važnije stvari“, najbolje ilustruju ne tako čest, ali psihološki vrlo značajan pogled na bolest.

Dakle, kod nekih žena, maligna bolest potpuno menja način na koji razmišljaju o sebi, drugim ljudima i svetu. Kada se to dešava?

Kada postoji razvijena samosvest i dobra povezanost sa drugim ljudima, bolest se posmatra kao životni izazov, lekcija ili učenje koje treba iskusiti/proći tokom života.

Samosvest podrazumeva dobro poznavanje sebe, svojih emocija i misli. Samosvest znači i razumevanje svojih postupaka, pružanje sebi podrške, pažnje i ohrabrenja; razvijena samosvest znači voleti sebe bezuslovno. Dobra povezanost s drugim ljudima uključuje postojanje bar jedne osobe koja nas sluša pažljivo i zainteresovano i koja nam dozvoljava da budemo ono što jesmo. Takođe, važno je i uključivanje u društvenu mrežu i pripadanje različitim grupama. Za to postoje brojni razlozi. Imati prijateljske veze znači da postoji neko ko će primeti ako imate problem, neko ko će vas podsećati da idete kod lekara, ohrabrivati vas da jedete zdravu hranu ili vas dodatno motivisati da brinete o sebi.

Put promene nije lak. Od momenata kada počnemo drugačije da tretiramo sebe – kada postavimo sebe iznad posuđa u kuhinji, prljavih prozora ili potreba drugih članova porodice, damo sebi dozvolu da odremamo popodne, ne radimo ništa ili počastimo sebe odlaskom u bioskop, pustimo pored sebe tuđe komentare i primedbe i ne dozvolimo da u nama probude povređenost ili osećaj krivice, pa do momenta potpunog prihvatanja sebe, usvajanja novih vrednosti i novog smisla života, potrebno je mnogo strpljenja i truda. Ali, važan je svaki korak i sve se veoma isplati na kraju.

Zašto onda ne bismo krenuli putem lične transformacije na kom će bolest biti ona prekretnica koja je stvorila novo JA?

Jasmina Knežević, doktor psiholoških nauka

https://proaktiva.rs/psiholozi/