KANCER DOJKE U 6. MESECU TRUDNOĆE

„Nisam ni mogla pomisliti da ću slučajnim pregledom otkriti čudnu izraslinu na desnoj dojci. I to u 33. godini i u 6. mesecu trudnoće“ – kaže Dijana Milodanović, koja je 2011. obolela od karcinoma dojke.

Kako joj je ovo bila druga trudnoća, a prvo dete je dojila 18 meseci, pomislila je da je promena na dojci posledica čestih mastitisa koje je imala.

„Vrlo brzo, nakon UZ dojke kod dr Sabo, otišla sam na biopsiju kod dr Dragane Bogdanović na Institutu za onkologiju u Sremsku Kamenicu. Najcrnje sumnje bivaju i potvrđene – skvamozni karcinom dojke veličine 37x26mm. Dobijam hitan uput za operaciju.
Kako?…Zašto?…Šta će biti sa bebom?…Milion pitanja, pomešanih osećanja. Pored ogromne podrške supruga, čitave porodice i prijatelja, osećala sam i veliko poverenje, požrtvovanost i posvećenost svih lekara u institucijama u koje sam kročila tih nedelja. To mi je davalo ogromnu nadu da će se sve na kraju dobro završiti.

Porodila sam se, spletom čudnih okolnosti, u Novom Sadu. Andrija je rođen je 1. juna sa samo 2300 g, ali već nakon 14 dana smo bili kući. Vremena za oporavak nakon carskog reza nije bilo, a moja borba se nastavila“- poverila nam je Dijana.

Operisana je 22 dana nakon porođaja na Institutu u Kamenici. Urađena joj je totalna mastektomija i odstanjenjena 22 limfna čvora. Kako je postavljen i implant, hospitalizacija je trajala duge dve nedelje, razdvojenosti od bebe, porodice“ Verovatno nešto najgore što majku može da zadesi!“ – priseća se.
Nakon dve dobijene bitke, porođaja i operacije kancera, na red došle i terapije. Četiri ciklusa AC, 12 ciklusa Taxola i 25 zračnih terapija. Skoro cela godina lečenja i odlaska u bolnicu. Da se ne bi odvajala od dece, Dijana svakodnevno prelazi 200 km, tamo i nazad do Instituta u Kamenici, na zračenje.

Srećom je sve terapije dobro podnosila.
„Novorođenče. koje je svakodnevno unosilo radost i ogromnu ljubav u našu porodicu, uspelo je da otera loše misli. Svakako ogroman napor, ljubaznost, profesionalizam čitavog odeljenja subotičke onkologije i moje doktorice, dr Bagi, mi je pomoglo u tim teškim danima.
Od tada je prošlo punih deset godina. Moja beba i ja smo ove godine zajedno proslavili 10 rođendan. Ja sam se oporavila, uživam u porodici, radim posao koji volim i sve ide svojim tokom. Bitno je imati nade, volje, hrabrosti, ljubavi i verovati u sebe i Boga.

Nikada nisam išla na kontrolee, niti radila samopreglede, ali sada znam koliko je važno ići na redovne preglede. Svi mi mislimo: „Ma neće mene!“, Ali nema pravila, meni se to desilo sa 33 godine, u trudnoći! Zato je moja godišnja kontrola, od toga dana, postala moja doživotna obaveza, prema samoj sebi, mojoj porodici i lekarima koji su mi pomogli da ozdravim. Zakažite pregled, ne čekajte!“ – poručuje uvek nasmejana Dijana.