ĐURA ME JE MALO TUKAO

Tatjana Novković kaže da se udala i rodila decu iz velike ljubavi. „Moj bivši suprug je advokat, a to napominjem jer mi je, baš zbog njegovog zanimanja, život sa njim vrlo brzo postao pakao. Počeo da pije, dolazio kući kasno uveče, ja ceo dan sama sa malom decom. Trčim s njih dvoje po pijacama i prodavnicama, teglim kolica s bebom na 3. sprat bez lifta, natovarena kao mazga. I tako godinama. Takvim životom me je doveo u potpunu izolaciju od sveta. Izgubila sve kontakte sa bliskim ljudima.

A onda je postao nasilan, što bi rekli u filmu „Balkanski špijun“, “Đura” me malo tukao. Policija dolazila, on vadio advokatsku legitimaciju… Pretio da će mi ubiti roditelje, brata. Dugo, ali baš dugo mi je trebalo da skupim hrabrost i podnesem zahtev za razvod. Ali, nije hteo niko da me zastupa jer je on njihov kolega. I tako ja odlučim da oprobam sreću sa mladim advokatom računajući da me neće “prodati”. I tako i bi. Advokat i sudija me savetovali da ne napuštam s decom stan jer će me sigurno tužiti, da sam otela decu – što povlači krivičnu prijavu protiv mene. Zatarabim se ja sa decom u jednoj sobi i tako zaključani živesmo godinu dana. Ja počinjem od svakodnevnog stresa da mršavim i to strašno, a „Đura“ mi kaže: “Pogledaj se na šta ličiš, sigurno imaš rak!” Kao da ga je prizivao, “slatko” i svakodnevno.

Uključio se Centar za socijalni rad da odluči kome će deca pripasti. Našla sam krišom stan, upisala ćerku i sina u školu u drugom kraju grada, spakovala se za 2 dana, sama (niko nije od prijatelja hteo da se meša, razumem ja i to ) i pobegla na najdalje mesto od tadašnjeg mog naselja. A to je Zemun.

RAK JE ZAKUCAO NA MOJ PROZOR

Konačno počinjem miran i lep život, adrenalin mi je popustio, ali onda došao rak i kucnuo na moje prozorče. Nemojte da ni jedna od vas da pomisli da patetišem ili tražim sažaljenje!. Ovo je bio moj život, sama sam ga birala, pogrešno doduše, nije mi rak skrivio „Đura“, koji me malo tukao, već ja koja se budila I legala sa istom mišlju – kako bih volela „Đuru“ da izlomim da mu ni jedna koska ne ostane cela u telu. A to se zove, moje drage, ogorčenost i mržnja. Sa tim mislima koje nisam mogla da pustim iz sebe, a bile su u svakoj ćeliji moga tela, sam sebi i napravila rak.

U 44. godini počinju da mi se stvaraju ciste u dojkama. Redovno ih kontrolišem, radim UZ na svakih 6 meseci. Ali, jednog trenutka napipam nešto što mi je izgledalo drugačije, tvrđe. Lekari kažu da je u pitanju je fibroadenom. Moj život se nastavlja, ali i dalje sa mojim potpuno pogrešnim mislima o osveti! I tako 2018.g. opet napipam nešto, što nije bila ni cista ni fibroadenom.

Moja dr mi samo kaže: “Tajči, ovo vrišti da mora napolje, raste i menja oblik.” Ja u blagoj panici, na onkologiji neće niko da me primi. Nisam htela da čekam i poslala sam cirkularne poruke svim kontaktima iz tel. imenika da mi jave ako znaju nekog na onkologiji, da me ubrzaju. Na žalost i veliku tugu, u Srbiji treba veza za sve, a za bolest najviše. Ubaciše me prijatelji i za 5 dana odem u bolnicu. Operacija urađena, ja se budim u intenzivnoj, pipam zavoje…

VIŠE NIŠTA NE PREĆUTKUJEM I NE GUŠIM SEBE…

Urađena mi je poštedna operacija i sve žlezde izvađene, 1 maligna. Posle HP nalaza utvrđeno je da je ostalo još 2mm maligniteta I predlože mi da mi urade mastektomiju sa rekonstrukcijom. Odluka je bila najbolja moguća za mene, samo Nolvadex i da izvadim jajnike, tzv radikalna histerektomija.

I verovali ili ne, bojala sam se da saopštim “Đuri” da imam rak! Iako smo tada bili razvedeni već 5 godina! A znate zašto? Nisam bila psihički spremna da slušam njegov smeh, kako se raduje i pali vatromet. E, ta misao me je urnisala, dok se nisam suočila sa samom sobom!

Skor: 6 meseci 3 operacije, terapija lekovima. Prošla sam odlično, hormonski tumor je zaustavljen. Stigli smo na kraj ove priče koja ima pouku:

Ja sam stvarno zahvalna na raku koji me snašao, nisam se pitala zašto baš meni, jer sam znala. Već je 2 godine prošlo, a ja sada ne moram baš ništa. Ne prećutkujem, ne gušim sebe, ne trpim, umem bas lepo da “odgovorim”, raspoznajem sažaljenje u očima, sa „Đurom“ imam poslovni odnos, radi dece. On mi se još žali na život, a ja ga lepo utešim, pa nikada nije siguran da li ga zezam ili sam ozbiljna. A ja više ništa ne osećam, osvete i mržnje nema.

Mnogo dobre stvari očekujem od 2021. godine i verujem da će biti sjajna ne samo za mene, nego za sve nas koje smo baš dobile rak dojke” – poručila nam je Tanja.